Stručnjaci iz Kraljeva pročitali genom virusa

Veterinarski specijalistički insitut Kraljevo sprovodi ispitivanja na COVID-19
07. 07. 2020.

Stručnjaci iz Kraljeva pročitali genom virusa

Istraživački tim Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu, prvi u Srbiji, utvrdio je genom virusa korona, što je osnova za saznanja o njegovoj mutaciji, uticaju te promene na virulentnost i odakle je stigao

Prema broju zaposlenih Veterinarsko specijalistički institut u Kraljevu, tačnije u Ribnici je manja ustanova, ali postručnosti i opremljenosti – to je značajna ustanova, poznata među naučnom elitom i izvan Srbije. To, bez obzira što najčešće, kad neki posao prvi i uspešno obave ne „zvone na sva zvona“, nemaju običaj da se hvale, posebno predstavnicima medija. Tako je i sada, u slučaju očitanog, stručno rečeno sekvenciranog aktuelnog virusa. Uradili su to još početkom maja, u prvoj fazi pandemije.

– Reč je o delu opširnije epidemiološke studije, koja se finansira iz republičke kase, a realizuje na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uistinu, mi smo tokom prvog talasa, uz redovan posao dijagnostikovanja uzoraka kojih je tada bilo oko devet hiljada,  obavili sekvenciranje desetak uzoraka. Uradili smo to samoinicijativno, uspostavili tehnologiju, metod, a imali smo opremu kao i iskustvo, doduše najviše na uzorcima životinjskog porekla. Znali smo koliko je neophodno utvrditi genetska svojstva ovog virusa, eventualne promene, sličnosti sa drugima… Tako smo se nametnuli i postali deo tima pomenutog projekta – objašnjava nam dr Mišo Kolarević, direktor Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu.

Tim od ukupno četiri stručnjaka iz ove ustanove predvodio je dr Dejan Vidanović, a saradnici su bili dr Milanko Šekler, dr Marko Dmitrić i doktorand Bojana Tešović. Pomoć su dobilijali i od Bojane Banović Đeri, molekularnog biologa i američkog stručnjaka Džeremi Vokeninga, kao i od virusologa sa beogradskog Medicinskog fakulteta dr Tanje Jovanović i dr Aleksandra Kneževića.


Upoređenje genetskog sastava virusa sa našeg područja sa ostalima u svetu – foto dokumentacija Veterinsarsko-specijalističkog instituta

– Nije ovo prvi put da mi to radimo, a veoma je važno pomenuto istraživanja. Jer, da bi doznali da li je virus, primera radi, u ovom drugom talasu, mutirao, postao opasniji ili slabiji, da li se prenosi lakše ili teže, neophodno je uraditi sastav njegovog genoma. Mi smo to uradili, nalaze ubacili u Svetsku banku genoma i sada stručnjaci mogu porediti te podatke o virusu, kako bi se reklo, srpskog soja sa onima sa drugih područja. Takođe, i mi sada možemo da pratimo i poredimo virus sa našeg područja sa podacima drugih stručnih timova – kaže dr Milanko Šekler.

Da bi se utvrdilo da se virus promenio neophodno je i drugo istraživanje. Zato su pomenuti stručnjaci počeli sa novim sekvenciranjem, koje će biti gotovo za desetak dana. To, naravno, opet rade uz redovan posao dijagnostikovanja uzoraka kojih je oko tri stotine dnevno.

– Mi smo, na osnovu dobijenih podataka iz prvog istraživanja tada utvrdili da u Srbiji ne funkcioniše samo jedna linija virusa, već nekoliko različitih. Identifikovali smo vise genotipova virusa, koji su u raznim periodima, nezavisno jedan od drugog, ušli u našu populaciju, recimo iz Švajcarske, Nemačke, Italije, Belgije…Svi se genetski razlikuju, ali ne previše. Sada ćemo, za nekoliko dana ponoviti sekvenciranje i na većem broju uzoraka i utvrditi da li je, u međuvremenu, došlo do mutacije virusa i u kom stepenu. Kada se bude pročitao dovoljan broj genoma virusa, sprovešće se molekularno epidemiološka analiza da bi se još preciznije znalo odakle su u našu zemlju ušli, da li su mutirali i o uticaju te eventalne mutacije na njegovu virulentnost. Takođe, ovom metodom moguće je i predvideti da li promene virusa mogu imati i uticaja na efikasnost vakcine, kada ona bude u upotrebi   – obajašnjava nam dr Dejan Vidanović, vođa istraživačkog tima Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu.

Na našu šaljivu upadicu da im slede nagrade i priznanja oni odgovaraju „to ne radimo zbog bilo kakve privilegije, nego nam je, na neki način, bila i obaveza. pošto smo jedan od tehnikom i kadrovima najopremljenijih instituta u zemlji. To smo radili i ranije na uzorcima drugih virusa, a sada nam je zadovoljstvo u činjenici da smo ovo istaživanje sproveli uspešno i – prvi u Srbiji“.