Босна и Херцеговина и Србија успешно урадиле карактеризацију вируса ЦОВИД-19 уз подршку ИАЕА/ФАО

VSI Kraljevu u novom izdanju Nacionalne geografije
20. 08. 2020.

Босна и Херцеговина и Србија успешно урадиле карактеризацију вируса ЦОВИД-19 уз подршку ИАЕА/ФАО

Две лабораторије у којима су ИАЕА и Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) обучавали научнике сада су у могућности да користе секвенцирање генома за карактеризацију вируса који узрокује ЦОВИД-19. Ова технологија би, уз даље унапређење, могла да им омогући да виде одакле вирус потиче и подржи напоре у тражењу контаката и анализу преноса. Ветеринарске лабораторије у Босни и Херцеговини и Србији, земљама које су током протеклих седмица забележиле пораст броја случајева, помажу здравственим властима у њиховим напорима да локализују и зауставе епидемије.

Надовезујући се на претходну технологију

Ланчана реакција обрнуте транскрипције-полимеразе у реалном времену – или РТ-ПЦР какав је свет упознао – је технологија нуклеарног порекла која се широко користи у откривању вируса који узрокује ЦОВИД-19. Овом методом користе се флуоресцентне боје за откривање присуства специфичног генетског материјала и пружање научницима скоро тренутне резултате о присуству вируса. Надовезујући се на ову технологију, секвенцирање целог генома се користи да би се сазнало више о вирусу, на пример којој групи припада, што стручњацима омогућава да разумеју када је и где заражен. То се постиже помоћу такозваног филогенетског стабла, које показује еволутивни однос вируса код пацијента према познатим сојевима.

„Сарадњом мултидисциплинарног кризног тима који ради под једним здравственим концептом [здравствених радника животиња и људи], тачно можемо разумети из које земље имамо уносе вирусе и одатле модификовати своје планове сузбијања“, рекао је Горан Черкез, помоћник министра у Федералном министарству здравства у Босни и Херцеговини. „Кроз секвенцирање генома можемо разумети више о вирусу, колико је вирулентан и да ли се у току времена постоје промене вируса.“

Тања Јовановић, виролог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, рекла је: „Веома је важно имати сарадњу док помажу органима јавног здравља како би се проценила ефикасна интервенција и како ће се то променити у складу са променама вируса. Упоређујући секвенцирање у Србији са суседним земљама, боље смо у могућности да се крећемо по вирусу и предвидимо које мере за сузбијање треба да буду на снази. “

Подршка ИАЕА

Уз подршку ИАЕА путем мреже националних ветеринарских лабораторија познатих као ВЕТЛАБ, Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву и Ветеринарског специјализованог института у Краљеву, Србија је сада у могућности да изведе цјелокупно секвенцирање генома вируса ЦОВИД-19. Подршка ИАЕА-е, пружена кроз њен програм техничке сарадње, обухватала је течајеве обуке, подршку стипендијама у другим лабораторијама које су већ упознате са потребним техникама, као и помоћне материјале ЦОВИД-19.

На Ветеринарском факултету у Сарајеву завршено је секвенцирање цијелог генома из два узорка подручја епидемије ЦОВИД-19 у земљи. Филогенетско стабло направљено на основу ових информација, у комбинацији са другим резултатима, навело је научнике да закључе да је било више линија уноса вируса – што сугерише да постоје засебна чворишта за инфекције која долазе изван земље.

„На почетку пандемије ветеринарске лабораторије биле су мало спремније од лабораторија за људско здравље, јер смо имали искуства са болестима животиња и зооноза“, рекао је Теуфик Голетиц, професор на Одељењу за болести и управљање птичјим врстама и шеф Молекуларне дијагностике и Истраживачка лабораторија Универзитета у Сарајеву. „Размењујући информације и радећи под једним здравственим приступом, можемо сарађивати са телима која доносе одлуке и боље планирати мере контроле и проценити утицај ЦОВИД-19.“

У Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву тестирано је више од 13.000 узорака људи на вирус ЦОВИД-19. РНА је узета и анализирана читавим секвенцирањем генома на почетку пандемије ЦОВИД-19. До сада је добијено 17 целих генома. У току је целокупно секвенцирање генома тренутних позитивних случајева ЦОВИД-19 како би се утврдило да ли се вирус променио. Анализом из првог испитивања научници су успели да открију да у Србији постоји више линија вируса ЦОВИД-19, пореклом из неколико земаља.

„Само секвенцирање генома није довољно, морамо научити шта ове секвенце и мутације значе за пренос, патогеност и вирулентност и то се може користити за предвиђање да ли ће вакцина бити ефикасна“, рекао је Дејан Видановић, виролог из Ветеринарског специјализованог института. у Краљеву. „Кроз секвенцирање можемо видети да постоји много мутација, али не знамо да ли оне мењају патогенетска својства вируса. Много људи ради на дешифровању ових секвенци и ако донесемо исправне закључке, лакше ћемо се борити против овога. “

Подаци из целог секвенцирања генома преносе се у базу података Националног центра за биотехнолошке информације, веб локацију за биоинформатику, што омогућава даља истраживања научника широм света. Када научници изврше секвенцирање целог генома и пренесу ове податке у базу података, могу се успоставити везе глобално, што резултира дубљим и тачнијим филогенетским стаблима. На овај начин се увођење вируса може пратити до одређеног места и напрезати.